И когда милая немочка отдернула белую занавеску окна, Германн не явился
у своего васисдаса и не приветствовал ее обычной улыбкою.
Отец его, обрусевший немец, оставил ему после себя маленький капитал,
Германн оставил его в ломбарде, не касаясь и процентов, а жил одним
жалованием.
Германн был твердо etc.


    КАПИТАНСКАЯ ДОЧКА



Варианты белового автографа

После слов "Я отобедал у Андрея Карловича, втроем с его старым
адъютантом" в рукописи следовал исключенный Пушкиным текст, из которого
сохранился отрывок без начала и без конца:

Нас было за столом три человека...
...загадочный разговор моего вожатого с хозяином постоялого двора.
Некоторые неблагоразумные меры и давние злоупотребления произвели возмущение
в селениях яицких казаков, которые с трудом были усмирены. Получены были
известия, что башкирцы тайно готовились к возмущению, и генерал объявил, что
вероятно ** крепость в скором времени по...

После слов "и останавливался у Ивана Кузмича" в рукописи:

Помню даже, что Марья Ивановна была недовольна мною за то, что я
слишком разговорился с прекрасною гостьей, и во весь день не сказала мне ни
слова, и вечером ушла, со мною не простившись, а на другой день, когда
подходил я к комендантскому дому, то услышал ее звонкий голосок: Марья
Ивановна напевала простые и трогательные слова старинной песни: Во беседах
во веселых не засиживайся,
На хороших, на пригожих не заглядывайся.
Варианты белового автографа главы XI
В первоначальной редакции Гринев добровольно едет к Пугачеву, искать
справедливого суда над Швабриным.

После слов "Ну, Савельич, - сказал я ему, - отдай же мне теперь
половину, а остальное возьми себе":
Я еду из города на несколько дней.
- Куда это? - спросил он с изумлением.
- Куда бы ни было, не твое дело, - отвечал я с нетерпением, - делай что
тебе говорят и не умничай.
Стр. 366. После слов "Начинало смеркаться":
Я направил путь к Бердской слободе, пристанищу Пугачева.

После слов "Вскоре засверкали бердские огни":

Я поехал прямо на них. "Куда, куда ты? - кричал Савельич, догоняя меня.
- Это горят огни у разбойников. Объедем их, пока нас не увидали".

После cлов "Савельич от меня не отставал, не прерывая жалобных своих
молений":

Вдруг увидел я прямо перед собой передовой караул. Нас окликали, и
человек пять мужиков, вооруженных дубинами, окружили нас. Я объявил им, что
еду из Оренбурга к их начальнику. Один из них взялся меня проводить, сел
верхом на башкирскую лошадь и поехал со мною в слободу. Савельич, онемев от
изумления, кое-как поехал вслед за нами. Мы перебрались через овраг и
въехали в слободу. Во всех избах горели огни. Шум и крики раздавались везде.
На улице я встретил множество народу; но никто в темноте меня не заметил и
не узнал во мне оренбургского офицера. Вожатый привез меня прямо к избе,
стоявшей на углу перекрестка. "Вот и дворец, - сказал он, слезая с лошади, -
сейчас о тебе доложу". Он вошел в избу. Савельич меня догнал. Я взглянул на
него; старик крестился и шептал молитву. Я дожидался долго, наконец вожатый
воротился и сказал мне: "Ступай, наш батюшка велел тебя впустить".
Я сошел с лошади, отдал ее держать Савельичу, а сам вошел в избу, или
во дворец, как называл ее мужик.

После слов "Как поживаешь? Зачем тебя бог принес?":

Я отвечал, что имею лично до него дело и что прошу его принять меня
наедине.

После слов "Несмотря на чувства, исключительно меня волновавшие,
общество, в котором я так нечаянно очутился, сильно развлекало мое
воображение":
и я на минуту позабыл о причине, приведшей меня в пристанище
бунтовщиков. Пугачев мне сам напомнил о том своим вопросом: "От кого и зачем
ты ко мне послан?"
- Я приехал сам от себя, - отвечал я, - прибегаю к твоему суду. Жалуюсь
на одного из твоих людей и прошу тебя защитить сироту, которую он обижает.

После слов "Сам в могилу смотришь, а других губишь":

офицер к нам волею приехал, а ты уже и вешать его.
Набросок введения к роману
Любезный внук мой Петруша!
Часто рассказывал я тебе некоторые происшествия моей жизни и замечал,
что ты всегда слушал меня со вниманием, несмотря на то, что случалось мне,
может быть, в сотый раз пересказывать одно. На некоторые вопросы я никогда
тебе не отвечал, обещая со временем удовлетворить твоему любопытству. Ныне
решился я исполнить мое обещание. Начинаю для тебя свои записки, или лучше
искреннюю исповедь, с полным уверением, что признания мои послужат к пользе
твоей. Ты знаешь, что, несмотря на твои проказы, я все полагаю, что в тебе
прок будет, и главным тому доказательством почитаю сходство твоей молодости
с моею. Конечно, твой батюшка никогда не причинял мне таких огорчений, какие
терпели от тебя твои родители. Он всегда вел себя порядочно и добронравно, и
всего бы лучше было, если б ты на него походил. Но ты уродился не в него, а
в дедушку, и по-моему это еще не беда. Ты увидишь, что, завлеченный
пылкостию моих страстей во многие заблуждения, находясь несколько раз в
самых затруднительных обстоятельствах, я выплыл наконец и, слава богу, дожил
до старости, заслужив и почтение моих ближних и добрых знакомых. То же
пророчу и тебе, любезный Петруша, если сохранишь в сердце твоем два
прекрасные качества, мною в тебе замеченные: доброту и благородство.
5 августа 1833. Черная речка.

Набросок предисловия:

Анекдот, служащий основанием повести, нами издаваемой, известен в
Оренбургском краю.
Читателю легко будет распознать нить истинного происшествия,
проведенную сквозь вымыслы романические. А для нас это было бы излишним
трудом. Мы решились написать сие предисловие с совсем другим намерением.
Несколько лет тому назад в одном из наших альманахов напечатан был ....
Черновая рукопись последнего абзаца
Заключение
Здесь прекращаются записки П. А. Буланина1). Из семейственных преданий
известно, что он был освобожден от заключения в конце 1774-го года по
именному повелению, присутствовал при казни Пугачева, который узнал его в
толпе и мигнул и кивнул ему головою, которая через минуту, мертвая и
окровавленная, показана была народу; вскоре потом П. А. женился на Марье
Ивановне. Потомство их существует доныне. В 30 верстах от Симбирска
находится село, принадлежащее десятерым помещикам. В одном из барских домов
показывают собственноручное письмо Екатерины за стеклом и в рамке. Оно
писано к отцу Петра Андреевича и содержит оправдание сына его: Петр
Андреевич умер в конце 1817-го года. Рукопись его досталась старшему внуку
его, который и доставил нам оную, узнав, что мы заняты были историческим
трудом, относящимся ко временам, описанным его дедом. К сожалению, мы
получили ее слишком поздно, и решились с дозволения родственников напечатать
ее особо, приискав к каждой главе приличный эпиграф и тем сделать книгу
достойною нашего века.
А. Пушкин
23 июля

Планы повести

    1



Шванвич за буйство сослан в гарнизон. Степная крепость. Подступает
Пугачев. Шванвич предает ему крепость. Взятие крепости. Шванвич делается
сообщником Пугачева. Ведет свое отделение в Нижний. Спасает соседа отца
своего. Чика между тем чуть было не повесил старого Шванвича. Шванвич
привозит сына в Петербург. Орлов выпрашивает его прощение.
31 янв. 1833.

    2



Кулачный бой. (На пиках.) Шванвич. Перфильев.
Перфильев, купец.
Шванвич за буйство сослан в деревню, встречает Перфильева.

    3



Крестьянский бунт. Помещик пристань держит, сын его. Метель. Кабак.
Разбойник вожатый. Шванвич старый. Молодой человек едет к соседу, бывшему
воеводой. Марья Ал. сосватана за племянника, которого не любит. Молодой
Шванвич встречает разбойника вожатого, вступает к Пугачеву. Он
предводительствует шайкой. Является к Марье Ал. Спасает семейство и всех.
Последняя сцена. Мужики отца его бунтуют, он идет на помощь. Уезжает.
Пугачев разбит. Молодой Шванвич взят. Отец едет просить. Орлов, Екатерина.
Дидерот. Казнь Пугачева.

    4



Башарин отцом своим привезен в Петербург и записан в гвардию, за
шалость сослан в гарнизон. Он отправился из страха отцовского гнева. Пощажен
Пугачевым при взятии крепости, произведен им в капитаны и отряжен с
отдельной партией в Синбирск под начальством одного из полковников Пугачева.
Он спасает отца своего, который его не узнает. Является к Михельсону,
который принимает его к себе, отличается против Пугачева, принят опять в
гвардию, является к отцу в Москву, идет с ним к Пугачеву.
Далее зачеркнуто
Старый комендант отправляет свою дочь в ближнюю крепость.
Пугачев, взяв одну, подступает к другой, Башарин первый на приступе.
Требует в награду...

    5



Башарин дорогою во время бурана спасает башкирца (le mutilé).
Башкирец спасает его по взятии крепости. Пугачев щадит его, сказав башкирцу:
"Ты своею головою отвечаешь за него". Башкирец убит. Etc.

    6



Валуев приезжает в крепость.
Муж и жена Горисовы. Оба душа в душу. Маша, их балованая дочь (барышня
Марья Горисова). Он влюбляется тихо и мирно.
Получают известие, и капитан советуется с женою. Казак, привезший
письмо, подговаривает крепость. Капитан укрепляется, готовится к обороне,
подступает. Крепость осаждена, приступ отражен. Валуев ранен. В доме
коменданта. Второй приступ. Крепость взята. Сцена виселицы. Валуев взят во
стан Пугачева. От него отпущен в Оренбург.
Валуев в Оренбурге. Совет. Комендант. Губернатор. Таможенный
смотритель. Прокурор. Получает письмо от Марьи Ивановны.


    ПУТЕШЕСТВИЕ В АРЗРУМ



Печатая "Путешествие в Арзрум", Пушкин отбросил начало предисловия,
которое в беловой рукописи читается так

Сии записки, будучи занимательны только для весьма немногих, никогда не
были бы напечатаны, если б к тому не побудила меня особая причина: прошу
позволение объяснить ее и для того войти в подробности очень неважные, ибо
они касаются одного меня.
В 1829 году отправился я на Кавказские воды. В таком близком расстоянии
от Тифлиса мне захотелось туда съездить для свидания с братом и некоторыми
из моих приятелей. Приехав в Тифлис, я уже никого из них не нашел. Армия
выступила в поход. Желание видеть войну и сторону мало известную побудило
меня просить у е. с. графа Паскевича-Эриванского позволения приехать в
Армию. Таким образом видел я блистательный поход, увенчанный взятием
Арзрума.
Журналисты как-то о том проведали. В газете (политической) побранили
меня не на шутку за то, что по возвращении моем напечатал я стихотворение,
не относившееся ко взятию Арзрума. "Мы надеялись..." - писал неизвестный
рецензент, и проч. Один из московских журналов также пороптал на певунов, не
воспевших успехи нашего оружия {1}.
Я, конечно, не был обязан писать по заказу гг. журналистов. К тому же
частная жизнь писателя, как и всякого гражданина, не подлежит обнародованию.
Нельзя было бы, например, напечатать в газетах: Мы надеялись, что г.
прапорщик такой-то возвратится из похода с Георгиевским крестом; вместо того
вывез он из Молдавии одну лихорадку. Явно, что ценсура этого не пропустила
б. Зная, что публика столь же мало заботится о моих путешествиях, как и о
требованиях рецензентов, я не стал оправдываться. Но важнейшее обвинение
заставляет меня прервать молчание {2}.

В "Путевых записках" 1829 г., положенных в основу "Путешествия в
Арзрум", вместо строк, начинающихся словами "Наконец увидел я" и кончающихся
"...путешествовать вместе" было:

Смотря на маневры ямщиков, я со скуки пародировал американца Купера в
его описаниях морских эволюций. Наконец воронежские степи оживили мое
путешествие. Я свободно покатился по зеленой равнине - и я благополучно
прибыл в Новочеркасск, где нашел графа Вл. Пушкина, также едущего в Тифлис.
Я сердечно ему обрадовался, и мы поехали вместе. Он едет в огромной бричке.
Это род укрепленного местечка; мы ее прозвали Отрадною. В северной ее части
хранятся вины и съестные припасы, в южной - книги, мундиры, шляпы и etc. и
etc. С западной и восточной стороны она защищена ружьями, пистолетами,
мушкетонами, саблями и проч. На каждой станции выгружается часть северных
запасов, и таким образом мы проводим время как нельзя лучше.

Эпизод с посещением калмыцкой кибитки в "Путевых записках" читается в
следующей редакции:

Кочующие кибитки полудиких племен начинают появляться, оживляя
необозримую однообразность степи. Разные народы разные каши варят. Калмыки
располагаются около станционных хат. Татары пасут своих вельблюдов, и мы
дружески навещаем наших дальных соотечественников.
На днях, покамест запрягали мне лошадей, пошел я к калмыцким кибиткам
(т. е. круглому плетню, крытому шестами, обтянутому белым войлоком, с
отверстием вверху). У кибитки паслись уродливые и косматые кони, знакомые
нам по верному карандашу Орловского. В кибитке я нашел целое калмыцкое
семейство; котел варился посредине, и дым выходил в верхнее отверстие.
Молодая калмычка, собой очень недурная, шила, куря табак. Лицо смуглое,
темно-румяное. Багровые губки, зубы жемчужные. Замечу, что порода калмыков
начинает изменяться, и первобытные черты их лица мало-помалу исчезают. Я сел
подле нее. "Как тебя зовут?" - "***" - "Сколько тебе лет?" - "Десять и
восемь". - "Что ты шьешь?" - "Портка". - "Кому?" - "Себя". - "Поцелуй меня".
- "Неможна, стыдно". Голос ее был чрезвычайно приятен. Она подала мне свою
трубку и стала завтракать со всем своим семейством. В котле варился чай с
бараньим жиром и солью. Не думаю, чтобы кухня какого б то ни было народу
могла произвести что-нибудь гаже. Она предложила мне свой ковшик, и я не
имел силы отказаться. Я хлебнул, стараясь не перевести духа. Я просил заесть
чем-нибудь, мне подали кусочек сушеной кобылятины. И я с большим
удовольствием проглотил его. После сего подвига я думал, что имею право на
некоторое вознаграждение. Но моя гордая красавица ударила меня по голове
мусикийским орудием, подобным нашей балалайке. Калмыцкая любезность мне
надоела, я выбрался из кибитки и поехал далее. Вот к ней послание, которое,
вероятно, никогда до нее не дойдет...
Далее Пушкин предполагал привести текст своего стихотворения
"Калмычке".

После слов "славолюбивыми путешественниками" в "Путевых записках":

Суета сует. Граф Пушкин последовал за мною. Он начертал на кирпиче имя
ему любезное, имя своей жены - счастливец - а я свое. Любите самого себя,
Любезный, милый мой читатель.

После слов "Что делать с таковым народом?" в "Путевых записках" иная
редакция рассуждения о черкесах:

Можно попробовать влияние роскоши; новые потребности мало-помалу
сблизят с нами черкесов: самовар был бы важным нововведением. Должно
надеяться, что с приобретением части восточного берега Черного моря черкесы,
отрезанные от Турции... {3} Есть, наконец, средство более сильное, более
нравственное, более сообразное с просвещением нашего века, но этим средством
Россия доныне небрежет: проповедание Евангелия. Терпимость сама по себе вещь
очень хорошая, но разве апостольство с нею несовместно? Разве истина дана
для того, чтобы скрывать ее под спудом? Мы окружены народами,
пресмыкающимися во мраке детских заблуждений, и никто еще из нас не подумал
препоясаться и идти с миром и крестом к бедным братиям, доныне лишенным
света истинного. Легче для нашей холодной лености в замену слова живого
выливать мертвые буквы и посылать немые книги людям, не знающим грамоты. Нам
тяжело странствовать между ими, подвергаясь трудам, опасностям по примеру
древних апостолов и новейших римско-католических миссионеров.
Лицемеры! Так ли исполняете долг христианства? Христиане ли вы? С
сокрушением раскаяния должны вы потупить голову и безмолвствовать... Кто из
вас, муж веры и смирения, уподобился святым старцам, скитающимся по пустыням
Африки, Азии и Америки, без обуви, в рубищах, часто без крова, без пищи, но
оживленным теплым усердием и смиренномудрием? Какая награда их ожидает?
Обращение престарелого рыбака или странствующего семейства диких, нужда,
голод, иногда мученическая смерть. Мы умеем спокойно блистать велеречием,
упиваться похвалами слушателей. Мы читаем книги и важно находим в суетных
произведениях выражения предосудительные.
Предвижу улыбку на многих устах. Многие, сближая мои калмыцкие нежности
с черкесским негодованием, подумают, что не всякий и не везде имеет право
говорить языком высшей истины. Я не такого мнения. Истина, как добро
Мольера, там и берется, где попадется.

    ОТРЫВОК ИЗ ПУТЕВЫХ ЗАПИСОК, НЕ ВОШЕДШИЙ В "ПУТЕШЕСТВИЕ В АРЗРУМ".



Мы ехали из Арзрума в Тифлис. Тридцать человек линейских казаков нас
конвоировали, возвращающихся на свою родину. Перед нами показался линейский
полк, идущий им на смену. Казаки узнали своих земляков и поскакали к ним
навстречу, приветствуя их радостными выстрелами из ружей и пистолетов. Обе
толпы съехались и обнялись на конях при свисте пуль и в облаках дыма и пыли.
Обменявшись известиями, они расстались и догнали нас с новыми прощальными
выстрелами.
- Какие вести? - спросил я у прискакавшего ко мне урядника, - все ли
дома благополучно?
- Слава богу, - отвечал он, - старики мои живы; жена здорова.
- А давно ли ты с ними расстался?
- Да вот уже три года, хоть по положению надлежало бы служить только
год...
- А скажи, - прервал его молодой артиллерийский офицер, - не родила ли
у тебя жена во время отсутствия?
- Ребята говорят, что нет, - отвечал веселый урядник.
- А не б - ла ли без тебя?
- Помаленьку, слышно, б - ла.
- Что ж, побьешь ты ее за это?
- А зачем ее бить? Разве я безгрешен?
- Справедливо; а у тебя, брат, - спросил я другого казака, - так ли
честна хозяйка, как у урядника?
- Моя родила, - отвечал он, стараясь скрыть свою досаду.
- А кого бог дал?
- Сына.
- Что ж, брат, побьешь ее?
- Да посмотрю; коли на зиму сена припасла, так и прощу, коли нет, так
побью.
- И дело, - подхватил товарищ, - побьешь, да и будешь горевать, как
старик Черкасов; смолоду был он дюж и горяч, случился с ним тот же грех, как
и с тобой, поколотил он хозяйку, так что она после того тридцать лет жила
калекой. С сыном его случись та же беда, и тот было стал колотить молодицу,
а старик-то ему: "Слушай, Иван, оставь ее, посмотри-ка на мать, и я смолоду
поколотил ее за то же, да и жизни не рад". Так и ты, - продолжал урядник, -
жену-то прости, а выб-ка посылай чаще по дождю.
- Ладно, ладно, посмотрим, - отвечал казак уряднику.
- А в самом деле, - спросил я, - что ты сделаешь с выб-ком?
- Да что с ним делать? Корми да отвечай за него, как за родного.
- Сердит, - шепнул мне урядник, - теперь жена не смей и показаться ему:
прибьет до смерти.
Это заставило меня размышлять о простоте казачьих нравов.
- Каких лет у вас женят? - спросил я.
- Да лет четырнадцати, - отвечал урядник.
- Слишком рано, муж не сладит с женою.
- Свекор, если добр, так поможет. Вот у нас старик Суслов женил сына да
и сделал себе внука.

ПРИЛОЖЕНИЯ К ПУТЕШЕСТВИЮ В АРЗРУМ {4}

    I



    NOTICE SUR LA SECTE DES YEZIDIS



Entre les sectes nombreuses que se sont elevees dans la Mesopotamie,
parmi les Musulmans, apres la mort de leur prophete, il n'en est aucune qui
soit odieuse a toutes les autres autant que celle des Yezidis. Les Yezidis
ont pris leur nom du scheikh Yezid, auteur de leur secte, et ennemi declare
de la famille d'Ali. La doctrine dont ils font profession, est un melange du
manicheisme, du mahom etisme et de la croyance des anciens Perses. Elle se
conserve parmi eux par tradition, et est transmise de pere en fils sans le
secours d'aucun livre: car il leur est defendu d'apprendre a lire et a
ecrire. Ce defaut de livres est sans doute la cause, pour laquelle les
historiens Mahometans ne parlent de cette secte qu'en passant, et pour
designer sous ce nom des gens abandonnes au blaspheme, cruels, barbares,
maudits de Dieu, et infideles a la religion de leur proph ete. Par une suite
de cela on ne peut se procurer, relativement a la croyance des Yezidis,
aucunes notions certaines, si ce n'est ce qu'on observe aujourd'hui meme
parmi eux.
Les Yezidis ont pour premier principe de s'assurer l'amiti e du Diable,
et de mettre l'epee a la main pour sa defense. Aussi s'abstiennent-ils
non-seulement de le nommer, mais même de se servir de quelque
expression dont la consonance approche de celle de son nom. Par exemple un
fleuve se nomme dans le langage ordinaire schatt, et comme ce mot a quelque
leger rapport avec le mot scheitan, nom du Diable, les Yezidis appellent un
fleuve ave mazen, c'est-a-dire grande eau. De même encore les Turcs
maudissent frequemment le Diable, en se servant pour cela du mot nal, qui
veut dire malediction; les Y ezidis evitent avec grand soin tous les mots
qui ont quelque analogie avec celui-la. Ainsi au lieu du mot nal qui
signifie aussi fer de cheval, ils disent sol, c'est-a-dire, semelle de
souliers d'un cheval, et ils substituent le mot solker, qui veut dire
savetier, au terme du langage ordinaire nal-benda, qui signifie marechal.
Quiconque frequente les lieux qu'ils habitent, doit etre tres-attentif a ne
point prononcer les mots diable et maudit, et surtout ceux-ci, maudit soit
le diable; autrement il courrait grand risque d'etre maltrait e, ou meme
tue. Quand leurs affaires les attirent dans les villes Turques, on ne peut
pas leur faire de plus grand affront que de maudire le diable devant eux, et
si la personne qui a eu cette imprudence vient a etre rencontree en voyage
par des Yezidis et reconnue, elle est en grand danger d'eprouver leur
vengeance. Il est arrive plus d'une fois que des hommes de cette secte ayant
ete arretes pour quelque crime par la justice Turque, et condamnes a mort,
ont mieux aime subir leur condamnation que d'user de la facult e qui leur
etait accordee, de s'y soustraire en maudissant le Diable.
Le Diable n'a point de nom dans le langage des Yezidis. Ils se servent
tout au plus pour le designer de cette periphrase, scheikh mazen, le grand
chef. Ils admettent tous les prophetes et tous les saints reveres par les
Chretiens, et dont les monasteres situes dans leurs environs portent les
noms. Ils croient que tous ces saints personnages, lorsqu'ils vivaient sur
la terre, ont ete distingues des autres hommes plus ou moins, selon que le
diable a reside plus ou moins en eux: c'est surtout, suivant eux, dans
Moise, J esus-Christ et Mahomet qu'il s'est le plus manifeste. En un mot,
ils pensent que c'est Dieu qui ordonne, mais qu'il confie au pouvoir du
Diable l'execution de ses ordres.
Le matin, a peine le soleil commence-t-il a paraitre, qu'ils se jettent
a genoux les pieds nus, et que tournes vers cet astre, ils se mettent en
adoration, le front contre terre. Pour faire cet acte de devotion, ils se
retirent a part, loin de la presence des hommes; ils font leur possible pour
n'etre point vus quand ils s'acquittent de ce devoir, dont ils se dispensent
meme suivant les circonstances.
Ils n'ont ni jeunes, ni prieres, et disent pour justifier l'omission de
ces uvres de religion, que le scheikh Y ezid a satisfait pour tous ceux qui
feront profession de sa doctrine jusqu'a la fin du monde, et qu'il en a recu
l'assurance positive dans ses revelations; c'est en cons equence de cela
qu'il leur est defendu d'apprendre a lire et a ecrire. Cependant tous les
chefs des tribus et des gros villages soudoient un docteur mahometan pour
lire et interpreter les lettres qui leur sont adressees par les seigneurs et
les pachas Turcs, et pour y repondre. Relativement aux affaires qu'ils ont
entre eux, ils ne se fient jamais a aucune personne d'une autre religion;
ils envoient leurs ordres et font faire toutes leurs commissions de vive
voix, par des hommes de leur secte.
N'ayant ni prieres, ni jeunes, ni sacrifices, ils n'ont aussi aucune
fete. Ils tiennent cependant le 10 de la lune d'aout une assemblee dans le
voisinage du tombeau du scheikh Adi. Cette assemblee, a laquelle beaucoup
des Yezidis se rendent de contrees eloignees, dure toute cette journee et la
nuit suivante. Cinq ou six jours avant ou apres celui ou elle a lieu, les
petites caravanes courent risque d'etre attaquees dans les plaines de
Moussol et du Kurdistan, par ces pelerins qui voyagent toujours plusieurs
ensemble, et il est rare qu'une annee se passe sans que ce p elerinage donne
lieu a quelque facheux ev enement. On dit qu'un grand nombre de femmes des
Yezidis, a l'exception cependant des filles qui ne sont point encore mari
ees, se rendent des villages voisins a cette r eunion, et que cette nuit-la
apres avoir bien bu et mange, l'on eteint toutes les lumieres, et l'on ne
parle plus jusqu'aux approches de l'aurore, instant auquel tout le monde se
retire. On peut se faire une idee de ce qui se passe dans ce silence et a la
faveur des tenebres.
Aucune espece de nourriture n'est defendue aux Yezidis, excepte la
laitue et la citrouille. Ils ne font jamais dans leurs maisons de pain de
froment, mais seulement du pain d'orge; je ne sais point quelle en est la
raison.
Ils emploient pour leurs serments les memes formules qui sont en usage
parmi les Turcs, les Chretiens et les Juifs; mais le serment le plus fort
qu'ils fassent entre eux, est de jurer par l'etendard de Yezid,
c'est-a-dire, par leur religion.
Ces sectaires ont un tres grand respect pour les monast eres chretiens
qui sont dans leurs environs. Quand ils vont les visiter, ils otent leurs
chaussures avant d'entrer dans l'enceinte et marchant pieds nus, ils baisent
la porte et les murs; ils croient par la s'assurer la protection du saint
dont le couvent porte le nom. S'il leur arrive, pendant une maladie, de voir
en r eve quelque monastere, ils ne sont pas plutot gueris qu'ils vont le
visiter, et y porter des offrandes d'encens, de cire, de miel, ou de quelque
autre chose. Ils y demeurent environ un quart d'heure, et en baisent de
nouveau les murailles avant de se retirer. Ils ne font aucune difficulte de
baiser les mains du patriarche ou de l'eveque, qui est superieur du
monastere. Quant aux mosquees des Turcs, ils s'abstiennent d'y entrer.
Les Yezidis reconnaissent pour chef de leur religion, le scheikh qui
gouverne la tribu a laquelle est confiee la garde du tombeau du scheikh Adi,
restaurateur de leur secte. Ce tombeau se trouve dans la juridiction du
prince d'Amadia. Le chef de cette tribu doit toujours etre pris parmi les
descendants du scheikh Y ezid: ils est confirme dans sa place, sur la
demande des Y ezidis, et moyennant un present de quelques bourses, par le
prince d'Amadia. Le respect, que ces sectaires portent au chef de leur
religion, est si grand, qu'ils s'estiment tres heureux quand ils peuvent
obtenir une de ses vieilles chemises, pour leur servir de linceul: ils
croient que cela leur assure une place plus avantageuse dans l'autre monde.
Quelques-uns donnent jusqu'a quarante piastres pour une semblable relique,
et s'ils ne peuvent l'obtenir toute entiere, ils se contentent d'en avoir
une portion. Quelquefois le scheikh lui-meme envoie une de ses chemises en
present. Les Yezidis font passer secretement a ce chef supr eme une portion
de tous leurs brigandages, pour l'indemniser de d epenses que lui occasionne
l'hospitalite qu'il exerce envers ceux de sa secte.
Le chef des Yezidis a toujours pres de lui un autre personnage qu'ils
appellent kotchek, et sans le conseil duquel il n'entreprend rien. Celui-ci
est regarde comme l'oracle du chef, parce qu'il a le privilege de recevoir
immediatement des r evelations du Diable. Aussi quand un Yezidi h esite s'il
doit entreprendre quelque affaire importante, il va trouver le kotchek, et
lui demander un avis, qu'il n'obtient point n eanmoins sans qu'il lui en
coûte quelque argent. Avant de satisfaire a la consultation, le
kotchek, pour donner plus de poids a sa reponse, s'etend tout de son long
par terre, et se couvrant il dort, ou fait semblant de dormir, apres quoi il
dit qu'il lui a ete revele pendant son sommeil telle ou telle decision:
quelquefois il prend un delai de deux ou trois nuits, pour donner sa
reponse. L'exemple suivant fera voir, combien est grande la confiance que
l'on a en ses revelations. Jusqu'a il y a environ quarante ans, les femmes
des Yezidis portaient comme les femmes Arabes, afin d'epargner le savon, des
chemises bleue, teintes avec l'indigo. Un matin, lorsque l'on s'y attendait
le moins le kotchek alla trouver le chef de la secte, et lui declara que
pendant la nuit precedente il lui avait ete rev ele, que le bleu etait une
couleur de mauvais augure et qui deplaisait au Diable. Il n'en fallut pas
d'avantage pour que l'on envoyat sur le champ a toutes les tribus par des
expres, l'ordre de proscrire la couleur bleue, de se d efaire de touts les
vetements qui etaient de cette couleur, et d'y substituer des habits blancs.
Cet ordre fut ex ecute avec une telle exactitude, que si aujourd'hui un Y
ezidi se trouvant loge chez un Turc ou chez un Chr etien, on lui donnait une
couverture de lit bleue, il dormirait plutot avec ses seuls vetements, que
de faire usage de cette couverture, fut ce meme dans la saison la plus
froide.
Il est defendu aux Yezidis d'ajuster leurs moustaches avec des ciseaux,
ils doivent les laisser croitre naturellement: aussi y en a-t-il parmi eux
dont on apercoit a peine la bouche.
Cette secte a aussi ses satrapes, qui sont connus du côt e d'Alep
sous le nom de fakiran, et que le vulgaire appelle karabasche, parce qu'ils
portent sur la tete un bonnet noir avec des bandelettes de meme couleur.
Leur manteau ou aba, est pareillement noir, mais leurs habits de dessous
sont blancs. Ces gens-la sont en tres petit nombre; partout où ils
vont, on leur baise les mains, et on les recoit comme des ministres de
benediction, et des presages de bonne fortune. Quand on les appelle aupres
d'un malade, ils lui imposent les mains sur le cou et sur les epaules et
sont bien recompens es de leurs peines. S'ils sont mandes pour assurer a un
mort le bonheur dans l'autre monde avant de vetir le cadavre, ils le
dressent sur ses pieds, et lui touchent leg erement le cou et les epaules;
ensuite ils le frappent de la paume de la main droite, lui adressant en meme